„Zašto se mnogi od vas bore sa redovnim vežbanjem iako ste svesni da je ono ključno za vaše blagostanje? Odgovor koji nudi evoluciono-biološka perspektiva nije lenjost, već sama evolucija. Kroz najveći deo ljudske istorije, očuvanje energije bilo je od presudne važnosti za opstanak. U svetu oskudice, kretanje bez jasne svrhe, poput trčanja u krug ili podizanja gvožđa čija je jedina svrha da bude podignuto, bilo bi smatrano opasnim rasipanjem dragocenih kalorija“ kaže Liberman u jednom od intervjua.
Danijel Liberman je profesor ljudske evolucione biologije na Univerzitetu Harvard. Autor je preko 150 naučnih radova i nekoliko kapitalnih knjiga, uključujući „Priča o ljudskom telu“ i „Vežbanje: Zašto je nešto što nikada nismo evoluirali da radimo zdravo i korisno“. Njegov rad spaja fiziologiju, paleontologiju i antropologiju kako bi odgonetnuo zašto se moderno ljudsko telo ponaša onako kako se ponaša.
Paradoks modernog fitnesa
Vaša tela nisu dizajnirana kao mašine, kaže Liberman, niti su konstruisana prema inženjerskim nacrtima. Ona su evoluirala. Ako želite da razumete zašto vaš mozak radi na određeni način ili zašto vaša stopala funkcionišu tako kako funkcionišu, morate posegnuti za evolucionim objašnjenjem. Biologija bez evolucije je samo opis mehanizama. Tek sa evolucijom dobijate odgovor na pitanje „zašto“.
Danas se suočavate sa paradoksom: svi znate da je vežbanje dobro za vas, ali mali broj vas u tome zaista uspeva. Prema podacima zdravstvenih organizacija, čak 80% odraslih ne dostiže ni minimum od 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno. Često krivite nedostatak vremena ili sopstvenu inerciju, ali trebalo bi da budete saosećajniji prema sebi. Niko u kamenom dobu nije „vežbao“. Ljudi su bili fizički aktivni kada su morali da budu – da bi preživeli, pronašli hranu ili pobegli od opasnosti. Vaši instinkti koji vas vuku ka kauču su potpuno normalni. Oni su nasledstvo predaka koji su morali da štede energiju za lov i reprodukciju, kaže Liberman.
Zablude o precima i „plemenitom divljaku“
Već ste se sureli sa mitom o precima kao supersportistima koji su bez napora trčali ultramaratone. Liberman naglašava da je ovo opasna romantizacija, često zasnovana na stereotipima o „plemenitom divljaku“. Kada sakupljači plodova u Africi ili starosedeoci u Meksiku trče duge staze, to im nije „lako“. Oni se znoje, osećaju mučninu, grčeve i napor, baš kao i vi. Oni to ne rade zato što im je biološki lakše, već zato što to vrednuju kao deo svoje kulture i opstanka.
Razlika je u tome što su njihovi životi njihovi treninzi. Na pitanje „zašto trčite?“, najčešći odgovor koji dobijate u ruralnim delovima Kenije je: „Da bih uhvatio kozu“. Trčanje radi trčanja je za njih zbunjujući koncept.
Sedenje i spavanje
Još jedna tema o kojoj ste verovatno „izvežbani“ (u smislu anksioznosti) jeste sedenje, kaže Liberman. Fraza da je „sedenje novo pušenje“ je dobronamerna, ali naučno neprecizna. Istraživanja pokazuju da lovci-sakupljači sede skoro jednako koliko i vi, a to je oko 10 sati dnevno. Razlika nije u broju, već u načinu. Oni sede na zemlji, čuče ili koriste mišiće stabilizatore, dok vi tonete u meke stolice koje potpuno gase vaš mišićni sistem.
Slično je i sa spavanjem. Mit da vam je neophodno tačno osam sati sna je više kulturološki nego biološki. Podaci pokazuju da ljudi u društvima bez struje često spavaju između šest i sedam sati, i da je optimalno zdravlje često povezano sa sedam sati sna, pre nego sa osam. Forsiranje određenog broja sati samo povećava nivo kortizola koji vam paradoksalno onemogućava da zaspite.
Zdravstveni vek naspram životnog veka
„Kao vrsta, evoluirali ste da živite dugo nakon što prestanete da se reprodukujete. Evoluirali ste da budete bake i deke koji su fizički aktivni i obezbeđuju hranu za svoje unuke. Ta aktivnost u zrelom dobu uključuje mehanizme popravke i održavanja u vašim ćelijama. Vežbanje proizvodi „molekularno čišćenje“ koje smanjuje hronične upale što je koren većine modernih bolesti poput dijabetesa, srčanih oboljenja i Alchajmera“ za BigThink rekao je Liberman.
Važno je razumeti razliku između životnog veka (koliko dugo živite) i zdravstvenog veka (koliko dugo ste zdravi i vitalni). Fizička aktivnost je primarni alat za produženje zdravstvenog veka. Kako starite, ona postaje sve važnija, a ne manje važna. Snaga koju održavate ne služi za rekorde, već za vitalnost – da biste mogli sami da ustanete iz stolice, da se krećete i učestvujete u svetu.
Put ka saosećajnijem kretanju
Trebalo bi da prestanete da „medicinalizujete“ vežbanje kao neprijatan lek koji morate progutati kako to kaže Liberman. Umesto da se fokusirate na elite sportiste i kiborg atlete sa malih ekrana, usredsredite se na činjenicu da je bilo kakvo kretanje bolje od nikakvog kretanja. Vežbanje je moderna potreba jer su ljudi mehanizovali svet do te mere da više ne moramo da se krećemo. Sada moramo svesno da izaberemo aktivnost.
„Vaš mozak će vam uvek slati signale da uštedite energiju. To nije vaša sramota, to je vaša biologija. Ali, u svetu u kojem energije ima na pretek, a kretanja premalo, taj drevni instinkt postaje vaš neprijatelj. Ključ nije u krivici, već u razumevanju sopstvenih korena i pronalaženju načina da prevarite sopstvenu evoluciju radi sopstvenog zdravlja.
Vaše zdravlje nije odsustvo bolesti. To je vitalnost i moć da radite ono što želite. Svaki korak koji napravite, svaka minuta koju svesno posvetite kretanju, čin je obnove vašeg drevnog, evoluiranog tela u modernom svetu. Tako bi vam to objasnio Danijel Liberman.