Slavoj Žižek nosi titulu najprovokativnijeg intelektualca današnjice. Za portal The Observer nedavno je dao intervju u svom domu u Ljubljani. Kao i uvek, pokreće velike i bolne teme, analizira krah svetskog poretka uz prepoznatljivu mešavinu lakanske psihoanalize i brutalne iskrenosti.
Žižek je napisao desetine knjiga, kandidovao se za javnu funkciju, oženio se manekenkom trideset godina mlađom od sebe, razveo se od manekenke trideset godina mlađom, služio je vojsku, održao bezbroj govora i seminara, gledao s nadom ka postsovjetskom svetu, osvrtao se na sovjetsku istoriju tražeći tragove nade koja nije došla, sreo Žaka Lakana, posvađao se sa Lakanovim učenicima, nije uspeo da postane filmski stvaralac, glumio je u brojnim filmovima, postao je mim.
Slavoj Žižek sanja birokratske komplikacije. Obično to izgleda ovako: ima zakazan sastanak sa prijateljem, ali prijatelja nema. Žižek ga zove, ali došlo je do nesporazuma, na pogrešnoj je adresi. Seda u taksi, stiže, ali prijatelj se vratio tamo odakle je krenuo. Možda mora da popuni neki formular, a ne zna zašto. Anksioznost raste sve dok se, konačno, dan ne probudi. Žižek mnogo sanja. Sve mu je potrebnije spavanje, kako kaže. Ima 77 godina.
Nikada mu ne bi trebalo čestitati rođendan – to je znak na kalendaru koji on pokušava da izbriše staljinističkom odlučnošću. Ipak, slovenački filozof vodi buran život. On je među najpoznatijim javnim intelektualcima na svetu već decenijama.
Fetiš soba i „staljinistička“ intima
„Sastajemo se ispred njegovog stana u Ljubljani. Impresioniran je tačnošću i veselo ponavlja stari lakanovski vic: „Moja verenica nikada ne kasni na sastanak, jer onog trenutka kada zakasni, ona više nije moja verenica“. Žižek ima isti fizički tik od adolescencije – svakih nekoliko sekundi šmrkne, obriše nos i trese majicu kako bi provetrio struk.
Iako njegova supruga, profesorka Jela Krečič, brani novinarima ulazak u stan, Žižek danas pravi izuzetak. Njegov novi stan je, za razliku od prethodnog koji je bio simbol „intelektualnog haosa“, zapravo prijatan i pun svetlosti. Ipak, ubrzo stižemo do njegove „fetiš sobe“.
„Ovo je nedostupno svima“, kaže on, pokazujući prostor ispunjen isključivo njegovim radovima – svakom publikacijom koja je ikada nosila njegovo ime, u svim mogućim prevodima. „Ovo je jedan od mojih prljavih, narcisoidnih snova.“
Žižekova tvrdoglava prostačka neposrednost je fundamentalna. Njegove opscenosti mogu biti čak i nežne. Pre nego što zaspi sa suprugom, on potvrđuje svoju ljubav šaputanjem: „Crkni, kujo, udavi se u sopstvenom izmetu“. Kada joj je jednom, usled umora, rekao tradicionalno „Laku noć, ljubavi“, ona se uspaničila i pitala ga da li planira razvod“ piše novinar Majls Elinghem.
„Liberalni fašizam“ i Trampova ruptura
U dnevnoj sobi započinju diskusiju o raspadu liberalnog poretka. Žižek je upravo završio novu knjigu pod nazivom Liberalni fašizmi, u kojoj tvrdi da je posleratni liberalni konsenzus propao i da Trampov drugi mandat predstavlja „potpuni raskid“ gde se „normalni standardi suspenduju“.
„Tramp danas nije fašizam sa liberalnom maskom, već liberalizam doveden do svog (fašističkog) zaključka“.
„Tramp nije jedina opcija, on je varijacija. On je doslovno fašistički liberal. Pogledajte Stiva Benona: rekao je ‘uništite državu’, a da li je država ikada bila jača nego sada u američkoj ekonomiji?“ Žižek povlači paralelu sa Musolinijem, ističući da je njegov fašizam spasao kapitalizam u Italiji, te da danas postoji sve veća tenzija između kapitalizma i građanske višepartijske demokratije.
On sebe definiše kao „umereno konzervativnog komunistu“, ali je duboko pesimističan kad se radi o budućnosti levice. „Šta bi uradili da preuzmu vlast? Vratili se na staru socijaldemokratiju? To je Korbina koštalo… Kao staljinista bih rekao: ‘Evo ti karta u jednom pravcu za gulag’“.
Između Holivuda i Hegela
Žižek i dalje voli Evropsku uniju jer ona „garantuje određena minimalna prava“, ali istovremeno piše da je EU dosegla „etičko-političko dno“ povodom situacije u Gazi. Dok napuštaju stan jer se Jela vratila, novinaru Žižek, usput, krajnje neformalno, saopštava: „Mislim da liberalna demokratija neće preživeti“.
U lokalnom kafiću, razgovor skreće na pop-kulturu. Žižek koristi filmove da bi pojasnio najkomplikovanije filozofske koncepte. Njegovi filmovi, Pervertitov vodič kroz bioskop i Pervertitov vodič kroz ideologiju, postali su kultni jer blokbastere analiziraju kroz prizmu Hegela i Marksa.
„Vampiri protiv zombija su klasna borba. Vampiri su bogati aristokrati među nama… ali su egalitarni: kažu vam ‘pridružite nam se, bilo koja rasa ili pol, nije važno’“.
Psihonaliza i snaga rituala
Uprkos imidžu „ludog filozofa“, Žižek tvrdi da je „potpuni romantičar“ koji veruje u apsolutnu posvećenost i nikada ne praktikuje odnose na jednu noć. Otkriva da je samo jednom probao psihoanalizu, osamdesetih u Parizu, kada je zbog propale ljubavne afere bio suicidalan.
„Spasila me je čista moć rituala“, kaže on, navodeći kako je odlučio da se ne ubije samo da ne bi propustio zakazan termin kod analitičara. Shvatio je da, ako ne prestaje da priča, analitičar ne može da mu postavi nijedno teško pitanje – taktika koju očigledno primenjuje i danas.
Zanimljivo je njegovo sećanje na roditelje. Priznaje da gotovo uopšte nije reagovao kada su umrli. Kada su ga pozvali da mu jave da mu je otac preminuo, samo je pitao: „Da li je sve organizovano?“, spustio slušalicu i nastavio da radi kao da se ništa nije desilo. Majku je smatrao „previše nametljivom“ i nikada nije posetio njen grob.
Istina je na površini
Na kraju, sasvim iskreno pita zašto ljudi misle da je lud (i uz podsećanje da je sam sebe pre četrnaest godina za The Guardian nazvao „ludakom“).
„Šta podrazumevamo pod ludim? Lud je za mene, u današnjem svetu, onaj ko je ne-cinično naivan… Trudim se da budem lud u smislu da zaista mislim ono što kažem.“
Prema Žižeku, najsubverzivnija stvar koju možete da uradite je da nešto shvatite doslovno.
„Je..š dublje značenje. Hegel je to znao, rekao je ‘ostanite na površini’. Istina je uvek na površini“.
Dok završava misao o seriji Dosije X i sećanjem na to koliko je Džilijan Anderson bila „privlačna“ kad je bila mlađa, ostavlja utisak čoveka koji se očajnički drži razuma u svetu koji ga, po njegovom mišljenju, ubrzano gubi.