„Neke istine ne mogu se objasniti. Mogu se samo doživeti“. Bertrand Rasel je još početkom prošlog veka tvrdio da postoji oblik znanja koji nastaje tek kada nešto zaista iskusite. Savremena filozofija i psihologija danas se toj ideji ponovo vraćaju.
Koliko god knjiga pročitali o ljubavi, roditeljstvu, gubitku ili boli, postoji trenutak kada shvatite da nijedna od njih nije mogla da vas pripremi za ono što sada osećate. Tek kada nešto proživite, ono postaje vaše znanje.
Britanski filozof Bertrand Rasel ovu razliku opisao je jednostavno, razumljivo. Tvrdio je da postoje dve vrste znanja. Jedno stičete čitanjem, učenjem i slušanjem drugih ljudi. Drugo nastaje neposrednim iskustvom. To nije znanje koje možete preneti rečima, već ono koje postoji samo dok ga živite.
Savremeni američki filozof Met Dankan u eseju objavljenom na portalu Aeon vraća ovu Raselovu ideju u središte filozofske rasprave, pokazujući koliko je ona važna za razumevanje ljudske svesti.
Bol zna više od reči
Dankan započinje tekst jednostavnim misaonim eksperimentom.
Zamislite da odete kod doktora zbog jake glavobolje. Nakon što pažljivo sasluša vaše tegobe, lekar vam kaže:
„Nije tačno da vas boli. Samo vam se čini.“
Većina ljudi bi odmah pomislila da lekar greši.
Zašto?
Zato što postoji nešto što nijedan spoljašnji posmatrač ne može znati bolje od vas. Može da proceni uzrok bola, može da tumači nalaze, ali ne može da ospori samo iskustvo bola. Bol nije samo medicinska činjenica. On je neposredno iskustvo svesti.
I upravo je to Rasel nazivao znanjem putem neposrednog upoznavanja.
Postoje iskustva koja ne mogu da se kažu
Pokušajte da nekome opišete ukus voća koje nikada nije probao. Ili miris kuće u kojoj ste odrasli. Ili osećaj kada prvi put držite dete u naručju. Možete koristiti na hiljade reči, ali nijedna neće u potpunosti preneti ono što ste doživeli.
To, naravno, ne znači da iskustvo nije stvarno. Naprotiv.
Upravo zato što ga nije moguće potpuno izraziti, ono pripada posebnoj vrsti znanja.
Rasel je smatrao da se takvo znanje ne sastoji od činjenica koje možete zapisati. Ono nastaje direktnim susretom sa svetom – bojama koje vidite, mirisima koje osećate, muzikom koju slušate ili bolom koji upravo prolazite. Takvo znanje nije opis sveta. Ono jeste deo samog iskustva.
Zašto niko ne može da zna ono što vi osećate?
Savremena psihologija pokazuje da ljudi često pogrešno objašnjavaju razloge svojih osećanja ili ponašanja. Pogrešno pamte događaje, pogrešno procenjuju sopstvene motive i često ne umeju da objasne ono što proživljavaju.
Ali, Dankan podseća da to nije isto što i neposredno iskustvo. Možete pogrešno da objasnite zašto ste tužni. Možete da pogrešite u proceni šta vas je povredilo. Ali, u trenutku kada osećate tugu ili bol, samo iskustvo ne može biti tuđa pretpostavka.
U tome se krije posebnost ljudske svesti.
Znanje koje oblikuje život
Veći deo obrazovanja zasniva se na činjenicama, teorijama i objašnjenjima. Međutim, najvažnije životne lekcije često dolaze iz sasvim drugačijeg izvora.
Iz ljubavi. Iz gubitka. Iz umetnosti. Iz roditeljstva. Iz bolesti. Iz trenutaka koje niko drugi ne može doživeti umesto vas.
Bertrand Rasel je pisao da upravo ta iskustva predstavljaju poseban oblik znanja. Ona se ne mogu u potpunosti zapisati, preneti niti naučiti napamet.
Možete ih samo živeti. I možda upravo zato najdublje menjaju čoveka.