Biolog ili preciznije astrobiolog Betul Kadžar posebno je u svom naučnom radu posvećena ranim fazama evolucije. U više navrata je isticala da nauka ne mora uvek da ima jasan cilj. „Postavljanje pitanja samo radi saznanja predstavlja sasvim dovoljan razlog“ rekla je u jednom od intervjua.
U jednom od popularno pisanih tekstova sa namerom da širokoj čitalačkoj publici približi nauku, Betul Kadžar je istakla da su, istorijski gledano, naučni prodori dolazili kao rezultat nasumičnih, specifičnih interesovanja. Pitanja su postavljana isključivo radi zadovoljenja radoznalosti. Nauka je čin strpljenja, a sama želja za razumevanjem predstavlja jedan od najlepših delova ljudskog postojanja.
„Postoje neka pitanja koja se moraju postaviti jednostavno zato što odgovori na njih nisu poznati.
Uvid u drevne oblike života ostvaruje se kroz proučavanje prastarih enzima i praćenje njihove evolucije tokom dugih vremenskih perioda. Pre svega, reč je o otkrićima koja su potpuno vođena čistom radoznalošću.
Važno je shvatiti da nauka ne mora nužno da služi čovečanstvu već sutra. Na kraju, sve potiče iz želje za pukim saznanjem. Zar to nije dovoljno? Većina najvećih otkrića u istoriji nauke proizašla je upravo iz tog stanja gde se jednostavno želi saznati „kako ovo funkcioniše“, samo radi samog saznanja.
Zamislimo da se rade određene analize u lekarskoj ordinaciji. Rezultati tih testova mogu biti dostupni već za dva dana samo zato što je otkriven način da se ubrza proces skrininga u laboratoriji. Kako se došlo do te tehnologije? Tako što je utvrđeno da se mogu koristiti enzimi koji tolerišu izuzetno visoke temperature. A taj enzim je potekao od mikroba koji živi u veoma toplom, negostoljubivom okruženju, poput onih u parku Jeloustoun.
Dakle, neko je jednom postavio pitanje: „Šta se nalazi unutar ovog vrelog izvora?“ Pronađeni su termofili, a kasnije je uočeno da se mehanizmi ovih organizama mogu pozajmiti i iskoristiti za opšte dobro.
Savremeno društvo je često opsednuto pitanjem „šta pojedinac ima od toga?“, čime se zaboravlja da je sasvim u redu ukoliko u datom trenutku ne postoji nikakva direktna korist. Možda se može jednostavno istraživati zato što je to ono što ljudi rade. To je sama definicija ljudskosti i predstavlja jednu od najlepših osobina ljudske vrste.
Čovečanstvo je strpljivo. Bilo je potrebno mnogo vremena da se izgradi civilizacija koja nas okružuje. Takođe je bilo potrebno mnogo vremena da se osmisle i same naučne metode. Pronalaženje sistemskog načina za neprestano ispravljanje sopstvenih grešaka predstavlja jedno od najvećih dostignuća ljudske civilizacije.
Pokazalo se da je taj proces doneo korist kroz produženje i unapređenje zdravlja ljudskog života. Ipak, sve je počelo iz jednog veoma radoznalog, dečjeg stanja svesti, što predstavlja ključnu esenciju bivanja naučnikom.
Neophodno je da se neprestano postavlja pitanje: „Ima li išta zanimljivo u ovom neobičnom jezeru?“ Ta vrsta radoznalosti je preko potrebna. Čak i ako je pojedinac jedina osoba na svetu kojoj je određena pojava interesantna, u tome leži prava lepota. Sve se svodi na jednostavnu potrebu za saznanjem, i to bi trebalo da bude sasvim dovoljno“ piše Betul Kadžar.