Nije sve u odgovoru. Daleko više toga je u pitanju. Dok čitate vesti ili posmatrate svet oko sebe, možda primećujete kako se u vama nižu ista pitanja:
Zašto ljudi donose ovakve odluke?
Zašto problemi opstaju i kada su očigledni?
Zašto se svet ovako brzo menja?
To „zašto“ svakoga prati još od detinjstva. Kao deca, učili ste svet upravo kroz to pitanje. Knjiga „1000 zašto 1000 zato“ prošla je kroz mnogo dečjih ruku. U školi su vas podsticali da ga postavljate, a kasnije, u poslu, koristili ste ga da razumete uspeh i neuspeh i da ta dva razlikujete.
Ali kada je reč o ljudskom ponašanju, možda je vreme da sebi postavite drugačije pitanje, u svom tekstu o pitanju „Kako?“ napisala je sociolog i Yale profesorka Rene Almeling.
Ne pitajte više „Zašto?“ već pitajte „Kako?“
Razlika koja menja način razmišljanja
Almeling predlaže da pokušajte da odgovorite na ova dva pitanja:
Zašto radite posao koji trenutno radite?
Kako ste došli do posla koji trenutno radite?
Prvo pitanje gotovo automatski vodi ka kratkim, racionalnim objašnjenjima: zbog novca, obrazovanja, sigurnosti. Odgovori su brzi, jasni, uredni i završeni.
Drugo pitanje, međutim, otvara čitavu priču. Odjednom se sećate ljudi koje ste upoznali, odluka koje ste doneli, slučajnosti koje su vas usmerile, sumnji kroz koje ste prolazili. Pojavljuju se slojevi: lični, društveni, istorijski. Upravo tu leži razlika. Dok „Zašto?“ traži jasan razlog, „Kako?“ otkriva proces.
Naučni pogled: tri nivoa razumevanja
U društvenim naukama često se govori o tri nivoa na kojima se odvija ljudsko ponašanje:
- mikro nivo – vaše misli, emocije i odluke
- mezo nivo – odnosi, organizacije, okruženje u kojem živite i radite
- makro nivo – širi društveni, ekonomski i istorijski tokovi
Kada sebi postavite pitanje „Zašto?“, često ostajete na jednom nivou, najčešće ličnom. Ali kada pitate „Kako?“, počinjete da povezujete sve ove slojeve. Počinjete da razumete da vaši izbori nisu samo vaši već su rezultat mreže uticaja, okolnosti i trenutaka koji su se vremenom slagali.
Zašto „Zašto?“ ponekad zatvara, a „Kako?“ otvara
Pitanje „zašto“ ima jednu skrivenu manu: često vas navodi da tražite jedan, jednostavan odgovor.
Zašto postoji nejednakost?
Zašto neki ljudi uspevaju, a drugi ne?
Zašto problemi traju decenijama?
Odgovori koji slede obično su brzi i pojednostavljeni. Oni nude objašnjenje, ali ne i razumevanje. Nasuprot tome, pitanje „Kako?“ vas tera da zastanete.
Kako se nejednakost održava?
Kako određeni sistemi funkcionišu?
Kako odluke nastaju i opstaju?
Odgovori na ova pitanja retko su jednostavni. Oni uključuju odnose, strukture, navike, istoriju i neizvesnost. Ali upravo u toj složenosti nalazi se istinsko razumevanje.
Kada se suočite sa velikim problemima, bilo ličnim bilo društvenim, pitanje „Zašto?“ vas često ostavlja u mestu. Odgovori koje dobijete mogu delovati kao da su izvan vaše kontrole. Ali „Kako?“ menja perspektivu.
Umesto da pitate:
Zašto se ništa ne menja?
počinjete da pitate:
Kako je došlo do toga da se ništa ne menja?
Ova mala promena u jeziku stvara veliku promenu u doživljaju.
Počinjete da uočavate tačke na kojima je promena moguća.
Počinjete da vidite procese, a ne samo ishode.
Počinjete da vraćate sebi osećaj uticaja.
Put ka dubljem razumevanju
Ne znači da treba da prestanete da postavljate pitanje „Zašto?“. Ono i dalje ima svoje mesto, naročito kada tražite smisao ili motiv. Ali kada želite da razumete ponašanje, odnose ili složene sisteme, „Kako?“ je često moćnije pitanje. Jer, ono ne traži brz odgovor. Ono traži da vidite širu sliku.
I možda je upravo to ono što ljudima danas najviše nedostaje – ne još jedno objašnjenje, već dublje razumevanje načina na koji stvari nastaju, traju i menjaju se. Sledeći put kada uhvatite sebe da pitate „Zašto?“, pokušajte da zastanete i preformulišete pitanje. Možda ćete otkriti da odgovor koji tražite nije skriven u razlozima već u procesima.