Svaki čovek živi život izbora. Svako bira svakodnevno. Ljudi biraju obrazovanje, zanimanje, partnera, mesto života, način rada, stil života, pa čak i način na koji će provoditi slobodno vreme. Na prvi pogled čini se da ljudi nikada nisu imali više slobode. Međutim, upravo je proučavanje te i takve slobode izbora američkog psihologa Berija Švarca učinilo jednim od najuticajnijih mislilaca savremene psihologije.
U tekstu koji predstavlja nastavak njegovih višegodišnjih promišljanja o odlučivanju, Švarc postavlja pitanje koje je istovremeno jednostavno, lako ali i zahtevno: šta zapravo znači doneti dobru odluku? Da li je dovoljno prikupiti podatke, izračunati koristi i rizike i zatim izabrati opciju koja donosi najveću dobit? Ili je ljudski život složeniji od bilo koje formule?
Njegov odgovor je da se najvažnije životne odluke ne mogu svesti na matematiku.
Iluzija racionalnog izbora
Veliki deo savremene ekonomije i psihologije dugo je počivao na pretpostavci da ljudi donose odluke racionalno. Prema toj teoriji, čovek bi trebalo da prikupi sve relevantne informacije, proceni verovatnoće, izmeri koristi i troškove, a zatim izabere najbolju opciju.
Švarc smatra da takav model može biti koristan u nekim ograničenim situacijama, ali da je potpuno nedovoljan za razumevanje stvarnog života. Da bi to objasnio, koristi upečatljivu metaforu deteta koje želi da osvetli svoju kućicu za igru. Kada mu majka kaže da se svetlo pali pritiskom na prekidač, dete pronalazi rezervni prekidač i postavlja ga na zid kućice. Naravno, ništa se ne događa.
Greška nije u prekidaču. Problem je u tome što dete ne vidi čitav sistem koji stoji iza njega – instalacije, kablove, elektranu i energetsku mrežu.
Na isti način, smatra Švarc, ni racionalni proračuni „sami po sebi“ ne donose dobre odluke. „Oni funkcionišu tek kada je problem već pravilno postavljen, kada su ciljevi jasni, kada su vrednosti prepoznate i kada znamo šta je zaista važno. Upravo taj deo procesa – razumevanje problema – ne može se prepustiti formuli“ piše Švarc.
Život nije Excel tabela
Švarc navodi primer mladog čoveka koji bira između više poslovnih ponuda. Na prvi pogled, odluka deluje jednostavno. Moguće je napraviti tabelu sa kolonama: plata, mogućnost napredovanja, mesto stanovanja, radno vreme, kolege, vrsta posla.
Potom svakoj stavci može dati određenu ocenu i prepustiti računaru da izračuna koja je opcija najbolja.
Ali upravo tu počinje problem.
Kako izmeriti značaj dobrih kolega? Kako uporediti visinu plate sa osećajem smisla koji posao pruža? Kako proceniti moralnu vrednost rada koji obavljamo? Kako izračunati uticaj neke odluke na porodicu, prijatelje ili budući razvoj ličnosti?
Švarc ističe da različite vrednosti nisu samo različite po količini već i po vrsti. Novac, prijateljstvo, moralna odgovornost, intelektualni razvoj i ljubav ne mogu se pretvoriti u zajedničku valutu bez gubitka njihovog pravog značenja.
Zbog toga svaka ozbiljna odluka zahteva nešto što nijedan algoritam ne može da zameni – ljudsko prosuđivanje.
Od računanja ka promišljanju
Jedna od centralnih ideja Švarcovih tekstova sadržana je u rečenici:
„Adekvatno razumevanje racionalnosti mora da zameni računanje prosuđivanjem, brojanje mišljenjem.“
Švarc ne tvrdi da su podaci beskorisni. Naprotiv. Pažljivo razmatranje činjenica može pomoći da se ne previde važni aspekti situacije. Međutim, podaci su samo početak procesa. Nakon što čovek prikupi informacije, dolazi mnogo važniji korak – razmišljanje o tome šta te informacije znače za život onoga koji odlučuje.
Drugim rečima, dobra odluka nije ona koja je matematički najisplativija, već ona koja ima smisla u kontekstu osobe koja je donosi.
Aristotel i praktična mudrost
U svom promišljanju Švarc se oslanja na Aristotela i njegov pojam praktične mudrosti.
Za Aristotela, čovek ne može postati dobar tako što će slepo slediti pravila. Život je isuviše složen da bi se mogao urediti skupom univerzalnih formula. Svaka situacija nosi posebne okolnosti koje zahtevaju razumevanje, iskustvo i sposobnost procene.
Zato je odgovor na mnoga životna pitanja često ovakav:
„Zavisi.“
Ono što je ispravno za jednu osobu može biti pogrešno za drugu. Ono što je dobro danas možda neće biti dobro sutra. Kontekst menja značenje odluka. Upravo zbog toga, smatra Švarc, nijedna formula ne može zameniti ljudsku mudrost.
Smisao kao okvir života
Možda najvažniji deo Švarcovog razmišljanja odnosi se na ideju smislenog života.
Prema njegovom shvatanju, pojedinačne odluke ne treba posmatrati izolovano. Svaka odluka deo je šire životne priče. „Kada biramo posao, ne biramo samo način zarade. Kada biramo partnera, ne biramo samo osobu sa kojom ćemo provoditi vreme. Kada biramo zanimanje ili mesto života, mi zapravo oblikujemo priču o tome ko želimo da postanemo.“
Zbog toga se kvalitet odluka ne može procenjivati odvojeno od kvaliteta života.
Švarc smatra da smislen život počiva na nekoliko ključnih sposobnosti: razumevanju, samospoznaji, promišljenosti i jasnim vrednostima. Te sposobnosti omogućavaju čoveku da sagleda sopstveni život kao celinu i da odluke donosi u skladu sa onim što mu je zaista važno.
Razumnost umesto gole racionalnosti
U završnici teksta Beri Švarc iznosi možda i najvažniju poruku.
Savremena kultura često poistovećuje racionalnost sa računanjem. Međutim, život nije niz matematičkih zadataka. Ljudi nisu mašine koje sabiraju koristi i oduzimaju gubitke. Ljudi su bića koja tragaju za smislom, identitetom i svrhom.
Zato bi, smatra Švarc, umesto formalne racionalnosti trebalo da težimo razumnost.
„Razumnost podrazumeva sposobnost da razumemo okolnosti, prepoznamo vrednosti, prihvatimo neizvesnost i donesemo odluke koje nisu nužno savršene na papiru, ali jesu ispravne za život koji želimo da živimo.“
Švarcov glas danas, kada algoritmi priličnu utiču na svačije odluke, podseća na nešto što se lako zaboravlja: najvažnije odluke ne nastaju u tabelama, već u susretu iskustva, karaktera, mudrosti i smisla. Tako Švarc podvlači:
„Adekvatno razumevanje racionalnosti mora da zameni računanje prosuđivanjem – brojanje mišljenjem.“
„Nijedna formula ne može da zameni dobro rasuđivanje.“
„Kontekst je uvek važan.“
„Razumevanje, promišljanje i samospoznaja predstavljaju suštinske sastojke smislenog života.“
„Trebalo bi da težimo razumnosti, a ne formalnoj i merljivoj racionalnosti.“