Danijel Goleman danas ima punih 80 godina. Ostavio je veliki trag teorijom o emocionalnoj inteligenciji i može se reći da je pokretač revolucije u razumevanju ljudskog zdravlja i uspeha.
Goleman je pomerio težište sa suvoparnog merenja logičkih sposobnosti na suptilni prostor ljudske psihe. Za svakoga ko traži dublji smisao u psihologiji i ne zadovoljava se samo pojavnim, njegova misao je velika pomoć. Između ostalog, bavio se procesima koji stoje iza biološke datosti ljudskog mozga i njihovim preplitanjem sa karakterom i svakodnevnim postupcima. Ključna teza Golemana koja je iz temelja promenila pedagoške i poslovne paradigme, jeste da kognitivni kapacitet predstavlja samo ulaznicu u svet odraslih, dok je emocionalna zrelost ono što određuje domet ostvarenja svakog čoveka.
Zanimljivo, praktično, jasno i revolucionarno.
Golemanova četiri stuba
Golemanov model počiva na četiri velika stuba unutar kojih se grana dvanaest specifičnih sposobnosti.
Prvi od njih je samosvest, dar koji se u svakom promišljanju oduvek smatrao početkom svake mudrosti. Ona podrazumeva prepoznavanje sopstvenih unutrašnjih stanja, nagona i resursa. Ovde nije reč o puko intelektualnom razumevanju, već o emocionalnoj samosvesti koja svakome omogućava da u trenutku čovek oseti kako unutrašnja previranja boje odluke.
„Samosvest ili prepoznavanje osećanja onako kako se ono dešav, jeste kamen temeljac emocionalne inteligencije“, piše Goleman, naglašavajući da bez ove baze čovek ostaje stranac sopstvenim reakcijama, nesposoban da razluči autentičnu potrebu od reaktivnog impulsa.
Nadovezujući se na svest o sebi, razvija se domen upravljanja sobom, koji Goleman posmatra kao aktivno vođenje unutrašnjeg života. On obuhvata emocionalnu samokontrolu, koja sprečava da uznemirujuća osećanja preplave i parališu čoveka. Uz nju se javlja prilagodljivost, ta dragocena gipkost duha pred neizbežnim životnim promenama, kao i usmerenost ka postignuću i održavanje pozitivne perspektive. Važno je naglasiti da Goleman pod pozitivnom perspektivom ne podrazumeva naivni optimizam, već svesnu odluku da se prepreke vide kao prilike za rast. On nas podseća da je „upravljanje emocijama posao sa punim radnim vremenom“, što direktno utiče na psihosomatsku otpornost i dugovečnost.
Društveni talenat
Treća oblast je društvena svest, čije je jezgro saosećanje. To je moć da čovek oseti tuđa osećanja, da razume perspektive drugih i da se aktivno interesuje za njihove brige. Saosećanje u Golemanovom smislu nije samo pasivno žaljenje, već aktivna usklađenost sa okolinom, koja uključuje i organizacionu svest ili razumevanje nevidljivih niti i dinamika moći unutar grupa kojima svaki čovek pripada.
„Saosećanje predstavlja osnovni društveni talenat“, piše autor, ukazujući na to da se psihologija ovde susreće sa sociologijom, jer zdravlje pojedinca ne može biti potpuno izvan konteksta zdravlja zajednice u kojoj obitava. Pripadanja je egzistencijalno pitanje za svakog čoveka.
Konačno, sve ove veštine se ulivaju u upravljanje odnosima, što predstavlja vrhunac emocionalne inteligencije. To je umeće inspirativnog vođenja, vršenja uticaja i mentorstva, ali i snaga rešavanja konflikata i negovanja timskog rada. Goleman uči da su ovi odnosi arhitektura našeg socijalnog mozga. „Način na koji komunicirate, vodite i sarađujete direktno povratno utiče na vašu neurobiologiju“ kaže Goleman.
Ono što Golemanovu misao čini posebno dragocenom za razumevanje integralnog zdravlja jeste koncept neuroplastičnosti. U svojim tekstovima uverava da emocionalna arhitektura nije zadata rođenjem niti fiksirana u mladosti. U razgovoru za Big Think, Goleman ističe praktičnu stranu ove evolucije:
„Dobra vest je da je emocionalna inteligencija nešto što se uči. To su veštine koje postaju sve bolje kako starimo. Postoji reč za to – zove se zrelost“.
„Kroz svesno vežbanje saosećanja, samokontrolu i pažnju, vi doslovno menjate neuronske puteve u sopstvenom mozgu. To je proces koji traje onoliko dugo koliko i sam život, transformišući starenje iz procesa biološkog opadanja u proces postizanja istinske ljudske zrelosti“. Tako emocionalna inteligencija prestaje da bude samo psihološki termin i postaje nešto više, ulazi u sferu moralnog – put ka usklađenosti sa sobom i svetom koji čoveka okružuje.
Jer, kako Goleman zaključuje u svom kapitalnom delu Emocionalna inteligencija „u veoma stvarnom smislu, imamo dva uma, jedan koji misli i jedan koji oseća“. U njihovom pomirenju krije se zdravlje.