Postoji jedan trenutak koji se ne može lako objasniti, ali ga svako prepozna čim se dogodi. Utonete u knjigu, a svet oko vas počne da bledi. Disanje se usporava, ramena popuštaju, a misli koje su do malopre bile glasne odjednom se stišavaju. Kao da se nešto u vama vraća na mesto koje ste zaboravili. Ovako ukratko opisuje doživljaj čitanja knjige En Lori Le Kanf neurolog.
„Ovaj osećaj ne dolazi tek tako. Čitanje ne deluje samo na vaš um. Ono utiče na vaše telo, na ritam vašeg disanja, na način na koji vaš nervni sistem reaguje na svet.
Iako knjige postoje tek nekoliko hiljada godina, vaš mozak je za ovu aktivnost spreman mnogo duže nego što mislite. Pre nego što ste naučili da čitate reči, vaši preci su čitali znakove prirode: tragove u zemlji, pokrete u travi, promene na nebu. Od sposobnosti da prepoznaju obrasce zavisio je njihov opstanak. Danas, kada otvorite knjigu, aktivirate isti taj drevni sistem samo što sada ne tražite opasnost, već smisao.
Zato čitanje nikada nije bilo samo intelektualna radnja. To je stanje pažnje koje zahteva da ostanete uz jednu nit, da se ne rasipate, da ne skačete sa jedne stvari na drugu. U svetu u kome je pažnja stalno rastrzana, to postaje retko iskustvo“ piše Le Kanf.
Kada dođe do promene
I upravo tada dolazi do promene. Nervni sistem, koji je često u stanju pripravnosti, spreman da reaguje, da odgovori, da se zaštiti, počinje da prelazi u stanje odmora. Srce usporava, disanje postaje dublje, napetost u telu se smanjuje. Kao da telo prepoznaje da više nema razloga za oprez.
Knjiga, na neki način, postaje signal bezbednosti.
Ali postoji još jedan sloj tog iskustva.
Kada čitate priču, ne posmatrate je spolja. U njoj učestvujete. Kada lik trči, deo vašeg mozga reaguje kao da se i sami krećete. Kada neko pati, u vama se aktiviraju isti centri koji bi se uključili da ste prisutni u stvarnoj situaciji. Mozak ne pravi jasnu razliku između onoga što je doživljeno i onoga što je duboko zamišljeno.
Zbog toga knjige imaju neobičnu moć: omogućavaju vam da proživite iskustva bez stvarnog rizika, da u sigurnom prostoru isprobate emocije, odluke, odnose. Da razumete svet i sebe u njemu, bez potrebe da sve to zaista prođete. Možda je upravo u tome razlog zašto čitanje deluje kao povratak. Ne samo beg od svakodnevice, već povratak unutrašnjem ritmu koji je većina izgubila.
Danas se od ljudi traži brzina, reakcija i stalna budnost. Knjiga nudi nešto drugačije. Ona ne požuruje. Ne traži odgovor. Ne zahteva da budete efikasni. Ona dozvoljava da budete prisutni.
„I dok okrećete stranice, možda ne primećujete odmah šta se menja. Ali nešto u vama se smiruje, poravnava, dolazi u ravnotežu. Kao da vaš nervni sistem konačno dobija dozvolu da predahne. Zato čitanje nije samo navika. Nije ni luksuz.
To je jedan od retkih načina na koji se, u svetu prepunom stimulacije, možete vratiti sebi“ u jednom od kraćih tekstova o čitanju knjiga zapisala je neurolog Le Kunf.