U nastavku su delovi knjige:
Kod duše (u potrazi za karakterom i pozvanjem), Džejms Hilman
Jednaki smo po logici pojedinačnosti, jedinstvenosti svakoga od nas. Svako se po definiciji razlikuje od svakog drugog pa je, kao takav, jednak drugima. Jednaki smo zato što svak dolazi na svet sa samo sebi svojstvenim pozvanjem, a nejednaki u svemu drugom – surovo, nepravedno, neumoljivo nejednaki; u svemu, kažem, izuzev po svačijem jedinstvenom i neponovljivom geniju. Demokratija, prema tome, počiva na žiru.
Žir podstiče na samoprevazilaženje; glavna strast mu je ostvarenje. Pozvanje traži neograničenu slobodu u svom traganju kao i u svom ostvarenju, slobodu koju društvo ne može da jemči. Ako bi mogućnosti za slobodu propisivalo društvo, ono bi tada raspolagalo vrhovnom moći, i slobodi bi jedino ostalo da se potčini njegovom autoritetu. Sloboda počiva na punoj autonomiji pozvanja, budući da demokratska jednakost nema druge logičke osnove do jedinstvenosti sudbine svakog pojedinca. Kad su sastavljači Deklaracije o nezavisnosti napisali da se svi rađaju jednaki, oni su jasno videli da ta tvrdnja neminovno povlači za sobom i jedan zaključak: svi se rađaju slobodni. Postojanje pozvanja čini nas jednakima, a njegovo sprovođenje u delo traži da budemo slobodni. A glavni jemac i te jednakosti i te slobode jeste nevidljivi lični genije.
Treba da prestanemo da u Platonu gledamo fašistu koji se poigrava nerealnim idealima, a da pri tome zamišljamo demokratiju kao smeteno mnoštvo žrtava sopstvenih predrasuda. Tada ćemo, možda, otkriti da se platonizam i demokratija ne moraju nužno odbijati poput suprotnih polova magneta, već da i jedno i drugo imaju isti naboj, da streme istom cilju: uvažavanju duše pojedinca. Platonovska država postoji zarad dobra te duše, a ne radi.
………………..
Postoji li pozvanje osrednjosti? Evo četiri moguća odgovora:
- Ne. Žir je privilegija „zvezda“. Obični smrtnici samo životare pabirčeći po oglasima za posao.
- Da. Većina običnih ljudi takođe ima pozvanje, ali ga promašuje iz različitih razloga: uplitanja roditelja, dijagnoze lekara, siromaštva, izostanka prepoznavanja. Vera se klima, nesreće nailaze. Mirimo se sa sudbinom i zadovoljavamo se onim što imamo; sivilo moći navike, udobno poput iznošene cipele.
- Da, ali iznošena cipela nikad nije zaista taman; žir prerasta u žulj. Dok prevaljujem srednji put, sve vreme osećam da sam bio stvoren za nešto drugo. Mogao sam, trebalo je… Sanjam i iščekujem nešto što će me prevesti na sunčanu stranu ulice, gde je mom istinskom biću zapravo i mesto. „Mi, rođenjem manje bogati; po svojim/Zvezdama roda manje plemenitog/U negve pustih želja sputani,…“ (kao što kaže Šekspir u Sve je dobro što se dobro svrši, I, 1, 198) počinjemo da verujemo da je mediokritetstvo naše sudbine greška bogova. S gorčinom mislim kako sam zatvoren u biću nedostojnom sebe.
- Da, ali. Za mnoge od nas, pozvanje se sastoji u prikrivanju svojih talenata, u službi zlatnoj sredini, u pridruživanju običnom svetu. Ono teži ljudskom skladu i protivi se izjednačavanju individualnosti s ekscentričnošću. Pozvanje neosetno upravlja životom i ispoljava se manje spektakularno nego u slučaju ličnosti prikazanih u ovoj knjizi. Svi smo pozvani; manimo onu nekolicinu odabranih.
………………..
„Što više starim“, rekao je navodno Mark Tven, „to se jasnije sećam stvari koje se nisu dogodile.“ Ali zataškavanja, kao i sklonost izmišljanju priča, mogu se javiti u bilo kom životnom dobu. Oni su, izgleda, svojstveni – možda i neophodni – svakoj autobiografiji. I, zaista, mi kao da osećamo neobičnu potrebu da krivotvorimo, prikrivamo, pa i brišemo sadržaj vlastitog života.
U tu svrhu preuređujemo detalje u svojoj životnoj priči i kitimo ih na svoj način; događa nam se, čak, da prisvojimo ono što su drugi doživeli. Ili, jednostavno, cenzurišemo prošlost poput Džozefine Bejker koja je uništila na stotine svojih starih fotografija. Po Marku Tvenu, roman našeg života obično odnosi prevagu nad samim tim životom. Ali ko je pripovedač koji od svih tih izmišljotina i cenzura gradi našu biografiju? Ko je urednik koji traži da se „zašećeri“ realnost i ulepšaju činjenice…
………………..