„Što više pokušavate da dovedete život u red, to vam on više izmiče“ piše britanski pisac Oliver Berkman u delu knjige Meditacije za smrtnike (Meditations for Mortals). Sloboda se ne krije u savršenoj organizaciji vremena, već u prihvatanju činjenice da nikada nećete završiti sve što ste zamislili.
I pored ovakvog stava, postoji gotovo univerzalno uverenje da će, jednog dana, neki ljudi ipka konačno „srediti život“. „Samo još da završite nekoliko obaveza, odgovorite na mejlove, pronađete pravi sistem organizacije, rešite finansije, odnose ili posao – i tada će, verujete, početi onaj pravi život“ jedna je od najvećih iluzija savremenog čoveka po mišljenju Berkmana.
U odlomku iz knjige Meditations for Mortals, objavljenom na portalu Behavioral Scientist, Berkman piše da smislen život ne počinje onda kada sve konačno dođe na svoje mesto. Taj trenutak, kaže on, jednostavno nikada neće doći.
Iluzija da ćete jednog dana imati sve pod kontrolom
Kako celu ovu iluziju vidi Berkman i kako vidi rasplet?
Većina ljudi živi sa osećajem da stalno kasni za sopstvenim životom. Uvek postoji još nešto što treba završiti, naučiti ili popraviti. Čini vam se da će tek tada biti moguće da se opustite i posvetite onome što je zaista važno.
Berkman priznaje da je i sam godinama verovao u tu priču. Kao novinar lista The Guardian svakodnevno je radio pod pritiskom rokova, uveren da mu je potrebno samo malo više discipline ili još jedna efikasnija metoda organizacije. Čitao je knjige o produktivnosti, isprobavao različite tehnike i meditaciju, tragajući za sistemom koji će konačno doneti osećaj da upravlja sopstvenim životom.
Umesto toga, osećaj da zaostaje postajao je sve jači.
Zamka beskrajne produktivnosti
Jedna od najzanimljivijih Berkmanovih ideja jeste ono što naziva „zamkom efikasnosti“.
Kada postanete brži u obavljanju obaveza, obično ne dobijete više slobodnog vremena. Naprotiv, dobijete još više obaveza. Ako brže odgovarate na elektronsku poštu, ljudi vam šalju još više poruka. Ako uspešno završavate zadatke, dobijate nove. Produktivnost počinje da proizvodi novu produktivnost.
Na kraju više ne upravljate svojim vremenom, već vreme upravlja vama. Tako nastaje paradoks savremenog života: što više pokušavate da sve držite pod kontrolom, sve manje osećate da zaista živite.
Savršenstvo nije uslov za dobar život
Berkman zato predlaže ono što naziva „nesavršenost“. To nije odustajanje od odgovornosti niti poziv na pasivnost. Naprotiv.
Reč je o prihvatanju da ljudski život ima granice koje nije moguće ukloniti. Nikada nećete završiti sve poslove. Nikada nećete biti potpuno sigurni u budućnost. Nikada nećete razumeti sve ljude niti doneti savršene odluke.
Ali, upravo u tom prihvatanju, smatra Berkman, otvara se mogućnost za mirniji, slobodniji i smisleniji život. Vaša ograničenja nisu prepreka koju morate pobediti da biste jednog dana počeli da živite. Ona su prostor u kojem se život već odvija.
Život ne počinje sutra
Možda je najveća Berkmanova poruka istovremeno i veoma jednostavna.
Dan kada će sve obaveze konačno nestati neće doći. Ne postoji trenutak u kojem će život prestati da bude neizvestan, složen i nesavršen. Zbog toga smisao ne treba odlagati za neko buduće vreme. Ako čekate da sve bude rešeno pre nego što počnete da živite, mogli biste zauvek ostati u pripremama za život koji nikada neće početi.
Prihvatanje sopstvene nesavršenosti nije poraz. Možda je upravo ta nesavršenost prvi korak ka unutrašnjoj slobodi.