Tekst Rejčel Zofnes eksperta za medicinu bola, koji je nedavno objavila, zasnovan je na njenim istraživanjima. Ono što je za svakoga korisno i dragoceno je objašnjenje zašto lečenje samo „onoga što boli“ često nije dovoljno za istinsko isceljenje.
„Oštećenje tkiva nije uvek uzrok bola, a nikada nije jedini krivac. Nauka danas otkriva da je bol biopsihosocijalni fenomen – posledica bioloških, psiholoških i socijalnih faktora koji zajedno stvaraju osećaj koji proživljavamo. Bol živi u onom veličanstvenom, haotičnom središtu svega onoga što čoveka čini osobom.
Da bi se bol uspešno lečio, fokus se ne sme zadržati samo na delu tela koji boli; mora se lečiti cela ličnost“ piše Zofnes.
Biološki stub: Sastojci tela
Biološki domen koji Zofnes pominje obuhvata faktore o kojima se najviše govori: genetiku, oštećenje tkiva, sistemske disfunkcije, upale, promene koje nosi starenje, neurotransmitere i hormone. Ovde žive bolesti, infekcije, prelomi i otoci.
Ipak, biološka komponenta ne znači genetsku sudbinu. Iako su određena stanja nasledna, na njih u ogromnoj meri utiču društveni faktori i životna sredina: ishrana, kultura, stres i trauma. Medicinske intervencije poput operacija i lekova su od neprocenjive pomoći kod akutnog bola, ali su često nedovoljne kada bol postane hroničan.
Psihološki stub: Unutrašnji svet
Psihološki domen bola se ređe adresira zbog sveprisutne stigme, kako to kaže Zofnes. Zapadna medicina često postavlja lažnu dilemu: ili je bol fizički (za lekara), ili je emocionalan (za psihoterapeuta). Međutim, neuronauka otkriva da bol nikada nije „ili-ili“; on je i jedno i drugo.
Psihološki uticaji uključuju:
- Percepciju i očekivanja: Način na koji tumačimo senzacije.
- Misli i pažnju: Da li smo usredsređeni na bol ili smo nečim zaokupljeni.
- Emocije: Depresija i tuga mogu pojačati fizički bol, dok stres drži nervni sistem u stanju stalne pripravnosti.
„Bol nije objektivan pokazatelj fizičkog oštećenja, već prediktivni proces koji mozak konstruiše u odnosu na ono što se dešava u nama i oko nas. Ponašanja kojima se borimo protiv bola (poput izbegavanja kretanja) mogu učiniti telo slabijim, a sistem za bol osetljivijim“ piše autorka.
Socijalni stub: Sve ostalo
Treći stub obuhvata društvene, ekonomske i kulturne faktore koji utiču na blagostanje. To uključuje pol, rasu, socioekonomski status i pristup nezi, ali i izolaciju, podršku okoline, traume i društvene norme.
Statistike ukazuju na to koliko društveni kontekst utiče na fizičko iskustvo. Studije pokazuju da pacijenti sa snažnom socijalnom podrškom prijavljuju niže nivoe bola i brži oporavak. S druge strane, socioekonomski faktori su presudni: istraživanja u SAD su pokazala da ljudi koji žive u siromaštvu imaju do 2 puta veće šanse da pate od hroničnog bola u poređenju sa onima sa visokim primanjima, što potvrđuje da stres okruženja direktno menja biologiju bola.
Nova definicija bola
Svi ovi faktori se kombinuju kako bi stvorili subjektivni osećaj. Bol je, zapravo, „mišljenje mozga o tome u kolikoj se opasnosti nalazimo„, zasnovano na svim dostupnim podacima.
U skladu sa ovim saznanjima, definicija bola se mora ažurirati: Bol je biopsihosocijalno, subjektivno iskustvo koje konstruiše mozak koristeći signale iz tela i okruženja, kako bi osmislio poruke, predvideo šta dolazi i odredio najbolji odgovor za osiguranje opstanka. Ovo saznanje uliva nadu: to znači da postoji mnogo načina da se „utiša“ jačina bola mimo tableta, i da nad sopstvenim isceljenjem ljudi imaju mnogo više kontrole nego što se ranije mislilo.