U nastavku su delovi knjige:
Snovi, Psihologija snova i njihovo tumačenje, Ivan Nastović
…Uostalom: „Čim se u čoveku pojavi svetlost, nema više nikakve moći iznad njega; a čim u njemu nastane tišina, stiša se i oluja u svemiru” (Schiller). A i svetlost i tišinu neretko nam mogu doneti naši snovi, čiji „zaboravljeni jezik” (Fromm) moramo ponovo naučiti, ali sada, pojavom moderne dubinske psihologije, ne samo jedan već tri: i onaj koji nam otkriva zagonetke i poruke koje imaju svoje poreklo u individualnom, i onaj koji nam otkriva to isto u kolektivnom, i konačno, u familijarno nesvesnom, tako da nam poznavanje sva tri jezika nesvesnog omogućava potpuno razumevanje snova: njihove metaforične, delotvorne i svetlosti i tišine.
Tako svaki onaj koji želi da spozna sebe samog, a time i druge, treba svesrdno da istražuje svoje nesvesno, koje ne smemo zanemariti, jer „ono je prirodno, beskrajno i moćno kao zvezde” (Jung), a time i snove, koji ne predstavljaju samo njihov sasvim specifični izraz, već i najširi i najprohodniji put u to isto nesvesno.
I verovatno da nije slučajno, i da u tome ima neke simbolike, a i dubinsko-psihološke i istorijske logike, da se jedna ovakva, trodimenzionalno koncipirana knjiga, u kojoj je izvršena integracija: Freudovog, Jungovog i Szondievog pristupa snovima, pojavljuje na samom početku trećeg milenijuma, tačno jedno stoleće od pojave Freudovog Tumačenja snova (1900), sa osnovnim ciljem, s jedne strane, da pokaže da fenomen sna dobija svoj pravi i puni smisao tek u svetlu: individualno, kolektivno i familijarno nesvesnog i, s druge strane, da ukaže na neophodnost ne samo integracije, već i izmirenja i ujedinjenja jezgrovnih pravaca dubinske psihologije, koji predstavljaju jednu dinamičku nedeljivu celinu, a koje, kao što smo već napomenuli, sačinjavaju: Freudova psihoanaliza, Jungova analitička psihologija i Szondieva schicksal-analiza.
I više od toga, ova knjiga ima za cilj da pokaže šta se dogodilo u oblasti tumačenja snova u periodu od jednog veka, odnosno, od vremena Freudovog heurističkog tumačenja snova, pa sve do pojave ove knjige.
………………..
Povoljni i nepovoljni snovi
„Retko se dešava da su svi snovi isključivo pozitivni ili isključivo negativni. Po pravilu se u jednom snu nalaze oba aspekta, ali obično je jedan nešto jači od drugog.” C. G. Jung (5)
Iako odgovor na pitanje da li je jedan san povoljan ili nepovoljan, odnosno da li je njegova poruka pozitivna ili negativna, može na prvi pogled izgledati vrlo jednostavan, ipak je, ako ne želimo da funkcionišemo na nivou saovnika, već da se snovima bavimo na jedan stručan način, odgovor daleko složeniji, nego što se može pretpostaviti. I to ne samo zato što odgovor na to pitanje ne možemo dati po principu crno – belo, već i stoga što postoje jasno određeni kriterijumi koji nam omogućavaju da razlučimo da li se radi o povoljnom ili nepovoljnom snu. I više od toga, ponekad je pitanje o povoljnosti i nepovoljnosti sna veoma kompleksno i delikatno, jer ima svoje duboke korene u strahu pred životom, pa bilo da se radi o osobi koja se nalazi u prvoj ili drugoj polovini života.
Međutim, herojsko vođenje života je bezuslovno, tj. ovo se usmerava, kao što ističe Jung (9), prema sudbinskim odlukama, pri čemu odluka za određeni pravac u određenim prilikama može važiti i do gorkog kraja. Psihoterapeut svakako najčešće ima posla samo sa ljudima, ređe sa dobrovoljnim herojima i tada su ovi, na žalost, najčešće takvi, čiji je navodni heroizam zapravo infantilni prkos usmeren protiv neke veće sile ili isticanje samog sebe, što treba da prikrije osećanje manje vrednosti. U svakodnevici ima, dalje ističe Jung, nažalost, malo neobičnog što bi bilo zdravo. Ima malo prostora za primetljivo herojstvo, ali ne stoga što se pred nas ne postavljaju herojski zahtevi. Naprotiv: to je upravo neugodno i nesnosno što banalna svakidašnjica postavlja najlošijem, našoj predanosti, istrajnosti, žrtvovanju itd. banalnih zahteve, koje čovek mora ispuniti skrušeno i bez bilo kakvog herojskog gesta koji bi bio propraćen aplauzom, za šta je, međutim, potrebno nevidljivo herojstvo. Ono ne blista, nije hvaljeno i stalno traži skrovitost u svakodnevnoj odori. To su zahtevi koji ako se ne ispune, prouzrokuju neurozu. Da bi ih izbegli, već su se mnogi usudili da donesu velike odluke u svom životu i sproveli ih onda kada su to, prema opštem mišljenju bile zablude. I upravo, pred ovakvom sudbinom, zaključuje Jung, čovek može samo da se pokloni.
Pa ipak Jung (8) s pravom naglašava, što je od posebnog značaja u ovom kontekstu, da veliki životni problemi nikada nisu zauvek rešeni, a ako su u jednom trenutku verovatno rešeni, onda je to uvek gubitak. Jer njihov smisao i njihova svrha izgleda nisu u njihovom rešenju, već u tome da neprekidno radimo na njima. Jedino to nas čuva od zaglupljivanja i statičnosti. Uostalom, dešava se „da je život koji je možda mogao biti proživljen ostao u prostoriji za starež kao prašnjava sećanja, ponekad ispod sivog pepela nalazi se užareno ugljevlje” (Jung, 8).
Kompleksnost pri diferenciranju da li je jedan san povoljan ili nepovoljan počiva i proističe iz simbola sna, čiji sadržaji, kao što smo videli, nisu samo višeznačni, već ponekad i dijametralno suprotni. To možemo jasno videti u Chevalierovom (1) Rečniku simbola, kao i pri tumačenju obične znake, koji znače uvek jedno i isto, problem određivanja da li je jedan san pozitivan ili negativan bio bi daleko jednostavniji; ali, nažalost, ili je možda bolje reći – naradost, to nije tako.
Sve ovo važi ne samo za individualne, već, možda i više, za arhetipske simbole, pa, u tom smislu, von Franz (13) ističe da postoji jedna velika teškoća pri tumačenju simbola, jer su oni „često tako teško uhvatljivi i složeni da ne možemo biti sigurni u pogledu njihovog tumačenja”. Ovo je uslovljeno činjenicom da svako oličenje nesvesnog – Senka, Anima, Animus i Sopstvo – imaju i svetlu i mračnu stranu, pa Senka može imati pored opake i pozitivnu stranu u smislu podsticanja ka napredovanju. Ovo isto važi i za Animu i Animusa, pa čak i za Sopstvo, koje nije uvek samo pozitivno, već može biti i negativno; s napomenom, da je ovaj prividno paradoksalni fenomen posledica činjenice da sve pozitivno ima i svoje negativne aspekte, i obratno. I šire od toga: sve što tvrdimo ima i svoju suprotnu stranu, što posebno srećemo u jeziku simbola.
Ako ovome dodamo, a treba da dodamo, i sledeću činjenicu, koju posebno ističe von Franz (14) u svojoj poznatoj knjizi Snovi i smrt: da su „skoro svi simboli koji se pojavljuju u snovima o smrti slike koje se ispoljavaju i u procesu individuacije – posebno u drugoj polovini života” (kurziv I.N.), dobićemo jednu sliku o složenosti određivanja povoljnosti i nepovoljnosti snova. Ova konstatacija von Franz je i shvatljiva i potpuno prihvatljiva u kontekstu Jungovog (5) poznatog tvrđenja da „svakom ponovnom rađanju prethodi smrt”, a u životu ima „puno malih momenata ponovnog rađanja”.
Pa ipak, uprkos svemu do sada rečenom, pri određivanju povoljnosti i nepovoljnosti jednog sna, ne nalazimo se u tako bezizlaznoj situaciji, kao što bi to na prvi pogled moglo da izgleda. Uostalom, kao i pri određivanju da li je jedan san dobro protumačen, jer i za jedno i za drugo postoje jasno određeni kriterijumi koji nam olakšavaju da razlučimo da li je jedan san povoljan ili nepovoljan…