Zahvalnost je jedna od onih tananih sila koje oblikuju odnose, često neprimetno. „Zahvalnost ne menja samo način na koji gledate svet već i način na koji ste povezani sa drugima“ napisala je psiholog Sara Šnitker.
Kada osećate iskrenu zahvalnost, šaljete poruku: vi ste važni, vi ste viđeni, vi ste deo odnosa. I upravo u tome leži snaga zahvalnosti.
Psiholog Sara Šnitker sa Univerziteta Bejlor istražuje kako zahvalnost utiče na međuljudske veze i osećaj opšteg mira i blafostanja. Njena istraživanja pokazuju da zahvalnost nije samo prijatan osećaj, to je „psihološki mehanizam koji jača povezanost među ljudima i podstiče prosocijalno ponašanje“.
Kada ste zahvalni, veća je verovatnoća da ćete pomagati drugima i da ćete osećati bliskost.
Nije samo pitanje „šta“, već „kome“
Možda ste već usvojili naviku da zapisujete stvari na kojima ste zahvalni. To je tehnika koja se nudi što na mrežama što kao alat različitih savremenih psiholoških pravaca. Možda ih izgovarate naglas ili delite sa bliskim ljudima. Ali, istraživanja pokazuju da je jedno pitanje često važnije od samog sadržaja zahvalnosti:
Kome upućujete zahvalnost?
„U svakodnevnom životu zahvalnost najčešće usmeravate ka drugim ljudima. Zahvaljujete prijatelju, kolegi, članu porodice. Ali zahvalnost može biti usmerena i šire. Mnogi ljudi širom sveta upućuju je Bogu. Drugi je usmeravaju ka prirodi, životu, postojanju samom. I upravo ta dimenzija ili osećaj da ste deo nečeg većeg, menja način na koji zahvalnost deluje na vas“ piše Šnitker.
Tri načina, različiti efekti
U jednom istraživanju, tim Sare Šnitker podelio je učesnike u tri grupe:
- jedni su zapisivali na čemu su zahvalni
- drugi su tu zahvalnost izgovarali naglas drugoj osobi
- treći su je izražavali kroz molitvu
Rezultati su bili iznenađujući.
Iako su sve tri prakse imale pozitivan efekat, najveće koristi po zdravlje i psihološko blagostanje pokazala je zahvalnost izražena kroz molitvu. Zašto?
„Jedno od objašnjenja leži u načinu na koji ljudi doživljavaju odnose i ciljeve kada im daju sveto ili transcendentno značenje. Kada nešto doživite kao dublje, šire i važnije od svakodnevice, ulažete više pažnje, više emocije i dobijate snažniji psihološki efekat“ kaže Šnitker.
A šta ako ne verujete?
Možda se pitate: Šta ako ne verujem u Boga?
Zahvalnost i dalje ima svoje mesto. Možete je usmeriti ka samom postojanju. Ka prirodi. Ka trenucima koji vas prevazilaze.
Kada posmatrate zalazak sunca, kome zahvaljujete? Ne postoji osoba koja ga je „napravila“ za vas, ali osećaj zahvalnosti ipak postoji. U tim trenucima, zahvalnost postaje način da priznate da niste sami i da niste centar svega već deo šire celine. I upravo taj osećaj može imati snažan psihološki efekat.
Zahvalnost protiv usamljenosti
„Živite u vremenu koje mnogi istraživači opisuju kao epidemiju usamljenosti. Uprkos povezanosti putem tehnologije, osećaj izolacije postaje sve češći. Zahvalnost u tom kontekstu dobija novu ulogu. Kada je praktikujete, ne samo da primećujete ono što imate, već počinjete da osećate da ste deo nečega većeg: odnosa, zajednice, prirode ili duhovne dimenzije života. I taj osećaj pripadnosti menja sve.
Umanjuje osećaj usamljenosti.
Produbljuje odnose.
Stvara prostor za smisao“ rekla je psiholog u jednom od predavanja.
Zahvalnost nije velika odluka već mala svakodnevna praksa. Ali način na koji je praktikujete može da napravi tu razliku.
Ne radi se samo o tome da nabrojite stvari na kojima ste zahvalni. Već da se zapitate:
kome se obraćate kada zahvaljujete?
Jer upravo u tom odnosu, bilo da je sa drugom osobom, prirodom ili nečim što prevazilazi vas, zahvalnost dobija svoju pravu snagu.
Ona vas povezuje sa drugima, sa svetom i, možda najvažnije, sa sopstvenim osećajem smisla.